Tajna veza emocije i organa

Ono što osećamo odražava se na našem telu. To možemo videti brzim testom – kada smo ljuti, ubrzano dišemo; kad smo u strahu, stisnemo se. No, ta povezanost ide i mnogo dublje, odražava se na srcu, bubrezima, jetri...

Ako uzmemo udžbenik za kinesku medicinu, u prvim odlomcima naićićemo na priču o zdravlju ispričanu s aspekta drugačijeg od onoga na koji smo navikli kad posećujemo lekara. Kad sednemo u ordinaciju u lokalnom domu zdravlja s visokom temperaturom i upaljenim grlom, lekar nas neće upitati da li često potiskujemo emocije. Lek s kojim će većina biti zadovoljna nije savet da uravnotežimo energiju i razmislimo da li činimo dobro kad konstantno brinemo. Navikli smo na jednostavna rešenja u vidu svemoćnih tabletica uz obećanje sebi da nećemo više piti hladno, kao da naše zdravlje samo od toga zavisi.

Ljudska energija

Kako pristupiti zdravlju na drugačiji način? Alternativna medicina posmatra čoveka kao celinu tela, uma i duha. U celokupnosti našeg postojanja ne možemo da napravimo jasnu podelu pomenutog trojstva, ma kako ono izgledalo omeđeno vidljivim granicama poput kože ili opni među organima. Krvni sudovi, limfni i nervni sistem kao i sistem energetskih meridijana, ispreplićući se i komunicirajući, povezuju i najudaljenije delove našeg tela. Primer za to je refleksoterapija kojom se pritiscima na određene tačke na stopalima utiče na udaljene organe i jača zdravlje. Uprkos velikom napretku dijagnostike, merni instrumenti i nauka ne mogu nam pomoći da razjasnimo vezu između pritisaka prstiju veštog terapeuta na stopalo i rezultata – npr. boljeg rada jetre ili želuca. Problem je u nepoznavanju jednog od glavnih elemenata koji određuje zdravlje – ljudske energije.

Ona se, između ostalog, ogleda i u emocijama. Emocije su naš specifičan odnos prema sebi, drugim ljudima, predmetima, situacijama ili pojavama. Doživljavamo ih kao sastavni, nedeljivi deo nas. Identifikujući se s njom, često postajemo ta emocija. Za osobu koju često vidimo u emociji ljutnje reći ćemo da je takva naprosto po prirodi, jer je naše iskustvo s njom takvo. No ako smo mi ta osoba, imaćemo osećaj da smo se razljutili jer nas je nešto razljutilo. Ono što ne primećujemo je da što se češće ljutimo, sve nas je lakše razljutiti. Otkud to? Znači li to da se emocije gomilaju u našem telu pa smo svaki put sve kraćeg fitilja? Gde se one skladište?

Emocija je energetski događaj koji uzrokuje porast energije u određenom delu tela, u zavisnosti o kojoj emociji je reč. Emocija kao takva zapravo se smatra disbalansom koji ometa rad tela. Važno je istaći da se sreća i osećaj blagostanja definišu kao ravnoteža, a ne kao emocija, dok ostale, negativne, emocije podrazumevaju strah, ljutnju, brigu, depresiju. Različite duhovne prakse pokušavaju da nas dovedu upravo u stanje ravnoteže, no insistiranje na odsutnosti emocija može nas lako zbuniti i odbiti.

Česta je zabluda kako je biti u ravnoteži nešto dosadno, monotono i zatupljujuće. Stanje ravnoteže zapravo je odsutnost negativnih emocija, što naravno nije moguće postići u svakom trenutku, ali svest o štetnosti nakupljanja tih emocija pomoći će nam da ih lakše rešavamo. Biti u ravnoteži znači biti srećan i zadovoljan bez spoljašnjeg podsticaja, a zauzvrat, ne baveći se više sobom, naš um i duh postaju kreativni.

Što smo svesniji da negativne emocije iscrpljuju naše organe i um, bićemo više motivisani da pronađemo drugačiji put u rešavanju, na primer, sukoba. Što svest više bude rasla, lakše ćemo izbegavati stvaranje takvih emocija. To, međutim, ne treba poistovetiti sa potiskivanjem emocija.

Da li svetlimo iznutra?

Emisija biofotona u ljudskoj krvi


Ništa nije rizičnije nego uzdrmati temelje zvanične nauke. To je na svojoj koži osetio biofizičar Fric-Albert Pop (1938), koji je početkom 70-tih godina prošlog veka bio kombinacija naučnog genija i pustolovnog junaka iz holivudskih filmova.

Diplomirao je eksperimentalnu fiziku 1966. na Univerzitetu u Vircburgu, doktorat iz teorijske fizike dao u rekordnom roku, a postdiplomski rad za sticanje univerzitetske profesure umesto za pet, završio je za malo više od dve godine. Do svoje 33. godine ovenčao se brojnim nagradama i naučnim priznanjima.
Mladalačkog izgleda filmske zvezde, uz to najbolji mačevalac na univerzitetu, Pop je važio za „čudo od čoveka“.

Od samog početka svojih studija na Univerzitetu u Vircburgu, Fric-Albert bio je zainteresovan za uticaj elektromagnetnog zračenja na žive organizme. Prvi eksperimenti sa benzo(a)pirenom, smrtonosnim jedinjenjem, doveli su ga do saznanja da ono najpre apsorbuje svetlost, a zatim je emituje na drugoj frekvenciji. Pokušaj sa benzo(e)pirenom, koji je skoro identičan, ali zbog male razlike u molekularnoj strukturi nije opasan za čoveka, otkrio je da svetlost kroz tu hemikaliju prolazi neizmenjena.

Pop je nastavio ispitivanje sa još 37 hemikalija, od kojih su neke bile kancerogene, i uskoro je bio u stanju da nepogrešivo ustanovi da li neka materija prouzrokuje rak – svi takvi materijali su primali ultraljubičastu svetlost, apsorbovali je i menjali njenu frekvenciju. Kancerogeni su reagovali samo na svetlost talasne dužine od 380 nanometara, a sistem takozvane „fotopopravke“, (kada se neka ćelija bombarduje ultraljubičastom svetlošću tako da se uništi 99 odsto, uključujući i njen DNK, a zatim se veoma brzo može skoro u potpunosti oporaviti ako se osvetljava istom talasnom dužinom vrlo slabog intenziteta), takođe je najdelotvorniji na 380 nanometara!

Pop je zaključio da podudarnost nije slučajna i da u telu mora da postoji nekakva svetlost odgovorna za „fotopopravke“. Kancerogeno jedinjenje očigledno izaziva rak zato što trajno blokira tu svetlost i menja njenu talasnu dužinu, pa sistem „fotopopravke“ više ne može da deluje. Zdrav organizam emituje manje, a oboleli više fotona.

Naučnik je bio duboko ubeđen da je na putu da otkrije lek za rak! Pojednostavljeno rečeno, treba otkloniti svetlosnu blokadu i omogućiti da se odigra proces „fotopopravke“! Pop je o tome napisao i objavio obimnu studiju koja je, naravno, izazvala veliku pažnju. Nemački centar za istraživanje raka u Hajdelbergu pozvao ga je da pripremi predavanje za petnaest vodećih svetskih specijalista za ovu bolest.

KAKO DOKAZATI SVETLOST?

Prezentacija Fric-Alberta Popa neslavno se završila, jer je imala samo jednu slabu tačku: pretpostavku da telo nekako proizvodi slabu svetlost talasne dužine od 380 nanometara. Da ona postoji, rekli su, već bi je neko uočio. Tražili su dokaz, a on nije mogao da im ga pruži, jer nisu postojali aparati koji bi takvu svetlost registrovali.

Ubrzo nakon toga, jedan Popov student, Bernhard Rut, koji je teoriju o svetlosti u telu smatrao apsurdnom, prihvatio se da konstruiše eksperimentalnu opremu i dokaže da nema svetlosti. Dogodilo se suprotno. Aparat koji je napravio, nalik velikom rendgenskom detektoru, bio je veoma osetljiv i mogao je da meri veoma slaba svetlosna zračenja. Ta sprava je i danas jedna od najboljih u toj oblasti. Prvi eksperiment izveli su 1976. godine sa krastavcima, koji su emitovali fotone iznenađujuće visokog intenziteta. Rut je to pripisao hlorofilu, pa su potom odgajili krompir u tami, da bi onemogućili fotosintezu. Uprkos tome, svetlost je bila još jača.

Pop je shvatio da efekat nije posledica fotosinteze. Svetlost je u biljkama prisutna kao izvor energije koju koriste tokom fotosinteze. "Mi sa biljnom hranom", zaključio je, "u organizam unosimo fotone i zatim ih skladištimo. Njihova energija se rasprši i postaje pokretačka snaga za sve molekule u našem telu. Danas znamo da je čovek u suštini svetlosno biće“, kaže profesor biofizike, i na laboratorijskim dokazima da živi organizmi sadrže male svetlosne čestice – biofotone, temelji svoju teoriju. Po njoj, biofotonici, DNK predstavlja jedno od glavnih skladišta svetlosti u tkivu i izvora biofotonskih emisija. One čine savršen komunikacioni sistem za prenos informacija do brojnih ćelija u celom organizmu. Svakoga sekunda u svakoj ćeliji dogodi se u proseku oko sto hiljada hemijskih reakcija i svetlosni talasi pružili su odgovor na pitanje kako telo može da obavlja niz složenih zadataka pomoću različitih delova istovremeno. Pop je dokazao u svojim eksperimentima da su te slabe svetlosne emisije sposobne da diriguju čitavim telom. One moraju da imaju slab intenzitet, jer se te komunikacije odvijaju na kvantnom nivou!

Kada je Pop počeo da objavljuje svoj otkrića, naučna zajednica obrušila se na njega svom žestinom. Studentima na njegovom univerzitetu onemogućavali su da proučavaju biofotonske emisije. Kada mu je 1980. istekao ugovor za mesto asistenta, morao je da napusti to mesto. Na laboratoriju je bila pripremljena racija da bi mu se zaplenila oprema, ali pošto je Pop o tome na vreme bio obavešten, kod jednog studenta je u podrumu sakrio fotonski brojač. Otpremninu nisu hteli da mu isplate, karijera mu je bila uništena i nije imao šanse za zaposlenje. Bio je oženjen i imao troje male dece.
Proveo je dve godine radeći za jednu privatnu farmaceutsku kompaniju a zatim, uz pomoć mentora profesora Voltera Nagla, uporno nastavio istraživanja na Univerzitetu Kajzerslautern. Ali, morao i odatle da ode jer su profesori tvrdili da narušava ugled Univerziteta. Najzad, dobio je posao u Centru za tehnologiju u Kajzerslauternu i narednih 25 godina okupljao istomišljenike iz redova naučne zajednice iz svih krajeva sveta, da bi konačno osnovali Međunarodni institut za biofiziku u mestu Nojs kod Dizeldorfa. U ekipi su, pored ostalih, atomski fizičar sa Bostonskog univerziteta i atomske istraživačke laboratorije CERN u Ženevi, dva kineska biofizičara i drugi. Uvaženi naučnici iz celog sveta napokon su počeli da se slažu s njim, a kada je 2008. napunio sedamdeset godina, ugledni svetski univerziteti počeli su da mu šalju ponude i ugovore za profesuru.

RAZGOVARAMO LI POMOĆU FOTONA?!

„Da li znate da čak i kada mislite da ste u mraku, vi plivate u okeanu svetlosti?“ Ovom rečenicom počinje emisija iz dokumentarne televizijske serije „Nauka i spiritualnost“, posvećena profesoru Fric-Albert Popu. Iako je svaki nagoveštaj o zračenju kao međućelijskoj komunikaciji bio potpuno odbačen sredinom dvadesetog veka, Pop nije hteo da odustane i tokom serije ispitivanja u potpuno mračnoj sobi koja je vršio na jednoj zdravoj 27-godišnjoj devojci merio je fotone koji su izlazili na njenoj ruci i čelu. Bio je iznenađen šablonom koji je zapazio: svetlosne emisije sledile su biološke ritmove od 7, 14, 32, 80 i 270 dana kada su bile identične. Emisije leve i desne ruke bile su u korelaciji – kada je desna emitovala više fotona, emisija se pojačavala i na levoj. Dakle, levica je znala šta radi desnica!

Teško je ukratko navesti sva značajna otkrića do kojih su profesor biofizike i osnivač nove naučne grane biofotonike i njegovi saradnici došli tokom istraživanja u Nojsu. Ono što zvuči tako fantastično, a toliko poznato iz drevnih duhovnih tekstova koji se bave duhovnim prosvetljenjem (!), počelo je zapažanjem da vodene buve upijaju emitovanu svetlost jedna od druge! Test na ribama pomoću fotomultiplikatora potvrdio je isto. Čak su i bakterije naprosto gutale fotone iz sredine u koju su bile stavljene.

Pop je došao na ideju da talasna, odnosno svetlosna rezonanca, ne služi samo za komuniciranje unutar tela, nego i izvan njega. Razmena fotona, pomislio je, može da odgovori na neke do sada nerazjašnjene zagonetke iz životinjskog sveta, na primer, postizanje koordinacije u jatima ptica ili sposobnosti životinja da nađu put do kuće. Biolog Rupert Šeldrejk, koji je takođe član Popovog tima, prikupio je oko 2700 primera očiglednog telepatskog ponašanja kod kućnih ljubimaca, kao i brojna istraživanja sa njihovim vlasnicima.

Slično se dešava i sa ljudima, jer ako primamo fotone od drugih živih bića, te informacije, zaključili su istraživači u Nojsu, možemo da upotrebimo da bismo sopstvenu unutrašnju svetlost doveli u ravnotežu. Da li bi to moglo da bude objašnjenje za isceliteljsko delovanje pojedinaca, pa čak i vidovitost, telepatiju i slične fenomene koje nauka svrstava u takozvane „paranormalne pojave“? Podsvesna komunikacija među nama, prema tome, moguće je da se odvija uz pomoć razmene biofotona koji sadrže raznovrsne informacije, a udaljenost ne predstavlja neku naročitu prepreku, s obzirom da se ona dešava na subatomskom nivou u vidu talasa.

IMELOM PROTIV RAKA

Pop je zaključio da, ako neke kancerogene hemikalije mogu da poremete biofotonske emisije u telu, onda bi neke druge mogle ponovo da uspostave dobru komunikaciju među njima. Započeo je eksperimente sa većim brojem neotrovnih materija koje bi mogle da pomognu u lečenju raka, pitajući se da li bi određeni biljni ekstrakti imali sposobnost da promene prirodu biofotonskih emisija kancerogenih ćelija.
U svim slučajevima, međutim, te materije su dodatno povećavale broj fotona u ćelijama tumora i činile ih još smrtonosnijim za telo. Izuzetak je bila biljka imela, koja je pomagala telu da uravnoteži emisiju ćelija tumora, odnosno da je vrati u normalno stanje.

Na uzorcima od raka obolelog tkiva jedne 30-godišnje žene, koja je kao slučaj u poslednjoj fazi već bila otpisana, uz saglasnost njenog lekara da napusti sve druge načine lečenja, Fric-Albert Pop isprobao je ekstrakt imele. Nakon godinu dana, svi njeni laboratorijski nalazi ponovo su bili praktično normalni! Naravno, teško je a ne postaviti pitanje - da li je imela slučajno bila sveta biljka koju su poštovali druidski sveštenici?!

Profesor Pop se pozabavio i homeopatijom, pretpostavljajući da ona predstavlja još jedan primer „usisavanja“ fotona i „upijača rezonance“. Kako se homeopatija zasniva na tezi da se jednako leči jednakim, ako maligna frekvencija u telu može da proizvede određene simptome, tada i homeopatski rastvor može da privuče a zatim i upije nepravilne vibracije, čime telu pomaže da se vrati u normalu.

Zahvaljujući radu i višedecenijskoj upornosti profesora Fric-Alberta Popa, pred naučnicima su se otvorile brojne istraživačke mogućnosti, a da li će i koje biti uspešne, pokazaće vreme. Preostaje da i drugi eksperimentalno dokažu da li je njegova teorija o DNK i biofotonskoj emisiji ispravna i da telesnim funkcijama upravljaju kvantni procesi, u šta on ni najmanje ne sumnja. Lin MekTagart, nagrađivana novinarka i autorka bestselera „Šta je to što vam lekari ne govore“, posvetila je naučniku poglavlje u svojoj sada već kultnoj knjizi „Polje"

Čovek – energetsko ispoljenje

Elementi Eliksira Mladosti

Sve na ovom svetu je energija zgusnuta do tačke vidljivosti, odnosno tačke čvrstine. Tvom unutrašnjem oku dostupno je vidjenje prelaznog oblika energije, oblik zgusnute svetlosti koji još nema čvrstinu. Svetlosni oblici koje ponekad vidjaš predstavljaju astralne matrice koje još nisu ispoljene i koje ne moraju uvek da se ispolje.
Čovekovo telo je materijalna kopija astralne matrice. Astralno telo je telo od zgusnute svetlosti. Zato ga još zovu Svetlosno telo. U hermetičkim naukama poznato je da fizičko telo nije jedino telo kojim čovek funkcioniše, mada je ono jedino vidljivo svim ljudima. Pored fizičkog, čovek se ispoljava kroz Astralno telo, koje smo već pomenuli, Mentalno telo ili telo intelekta i Spiritualno telo ili telo duha. Sva tela postoje istovremeno, kao što recimo u prostoru istovremeno postoje svetlo, zvuk i materija, a da se pri tome ne mešaju i ne smetaju jedni drugima. Preko ovih tela čovek komunicira sa svojom okolinom, bilo da su u pitanju drugi ljudi ili je komunikacija sa višim sferama.
Kao što rekoh, sva tela postoje istovremeno, povezana su medjusobno i suptilinim prelivanjima utiču jedna na druga.

Kako Astralno telo utiče na fizičko telo?

Fizičko telo se oblikuje i regeneriše prema modelu Astralnog tela, koje je izabrano prilikom odluke Duha da se materijalizuje reinkarnacijom. Svaki čovek u svojoj svesti nosi model svog fizičkog izgleda. To bi u stvari predstavljalo Astralno telo, mada je retko kada potpuno svestan toga. Medjutim i mnogi drugi procesi se odvijaju mimo fokusa svesti, koju nazivamo razum, tako da čovek uglavnom nije svestan svoje Astralne matrice. Dovodjenjem Astralne matrice u fokus, čovek može voljom da je promeni, mada je to proces koji zahteva vreme. Osoba koja je debela na primer, duži vremenski period posmatrala je sebe u ogledalu i prateći proces fizičkog uvećavanja tela, istovremeno je menjala i svoju Astralnu matricu. Debeli obično, negoduju u sebi zbog svog izgleda, ali negodovanje je takodje unošenje emocija u sliku, što samo pojačava njeno delovanje. Ako takva osoba želi da oslabi, potrebno je da svesno stvara novu sliku svog tela i umesto u ogledalu sebe treba da posmatra na fotografiji. Čak može da uzme bilo čije telo, fotografija cele figure iz novina je dovoljna i da umesto glave osobe sa slike stavi svoju fotografiju. Dužim posmatranjem i uživljavanjem u sliku i Astralna matrica će se na kraju promeniti, u skladu sa željenim. Dijeta deluje po sličnom principu. Osoba koja drži dijetu odredjenim načinom ishrane, u svojoj svesti neprekidno ima sliku sebe kao vitke osobe i njeno telo na kraju izgleda vitko.
Isto se dešava sa starenjem. Ljudi se mire da TREBA da ostare, pa im se to i dogadja. Preko Astralnog tela dobija se vitalna energija potrebna za funkcionisanje života. Smanjenjem priliva energije dolazi do smanjenja aktivnosti. Stari ljudi uglavnom nemaju dovoljno energije u sebi i zbog toga su vrlo malo ili ni malo aktivni. Smanjen priliv energije takodje dovodi do smanjenog funkcionisanja ćelija, odnosno tela, a sve to udruženo sa slikom sebe kao stare i oronule osobe, dovodi i do takvog izgleda. Starost vidljiva na prvi pogled je kategorija vezana isključivo za čoveka. Kod životinja je to već redji slučaj, jer životinje nemaju svest o svojoj svesti i samim tim ne mogu voljom da utiču na nju, što čovek već može, svesno ili nesvesno, ali može.

Zašto je onda nastala starost?

Kada se prvi čovek umorio od ispoljavanja, rešio je da prestane da se obnavlja i njegovo telo je počelo da se suši i da stari. Drugi ljudi videvši da je moguće odbiti priliv energije i regeneraciju, uvideli su mogućnost odmora od ispoljenja, te je tako stvorena smrt.

Znači mladost predstavlja neprekidnu želju za obnavljanjem energije?

Upravo tako. Fizičko telo, preko Astralnog tela dobija energiju kojom funkcioniše. Astralno telo predstavlja akumulator energije. Da bi se “istrošeni”, akumulator obnovio, da bi se napunio, potrebno mu je vreme i direktan kontakt sa izvorom energije, preko Mentalnog i Spiritualnog tela. Sva tela funkcionišu istovremeno, ali pošto je dnevna svest dominantna i troši veliki deo energije za pokretanje fizičkog tela, čoveku je potreban san kao mirovanje. Za vreme sna dnevna svest se, figurativno rečeno, pomera u stranu i na scenu, kao dominantna svest, stupa svest Astralnog tela. Suptilnim prelivanjima Astralno telo se puni energijom, koju zatim predaje dnevnoj svesti i fizičkom telu.

Objasni mi logiku snova. Kako sanjamo i kako se sećamo snova ako budna svest spava?

Za vreme sna budna svest je privremeno odstranjena, ali zato je Astralna svest dominantna. Astralni svet je svet mogućnosti ispoljenja. Zbog toga je u snu moguće da recimo vidiš lik nepoznate osobe, a to je u stvari osoba koju poznaješ. Astralni svet u sebi sadrži sve mogućnosti ispoljavanja, od koji se samo neke, čak veoma mali broj, ispolji na materijalnom planu. Sanjanje je jednostavno boravak u Astralnom svetu.
Pamćenje snova moguće je zbog veze izmedju budne svesti i Astralne svesti. Pošto su sva tela sadržana medjusobno, medju njima postoje komunikacione veze. Ko želi da se seti svojih snova, može voljom da ojača komunikacioni kanal izmedju budne i Astralne svesti i da se seti svih detalja.
Znači spavanje je neophodno, radi akumuliranja životne energije koja je neophodna za dnevne aktivnosti.

Šta je sa onim prvim čovekom koji nije hteo da se ispoljava? Šta ako neko to hoće mnogo rano, ne želi da bude dnevno aktivan, recimo zbog lenjosti?

Vitalna – životna energija je svakome data. Čovek može da odluči da se ne regeneriše, ali postoji odredjena količina energije koja je svakome data na početku i koja može da se potroši tek protokom odredjenog broja godina ili preteranom aktivnošću. Ljudi koji su hiperaktivni, a malo ili nimalo se svesno regenerišu, veoma brzo ostare. Tačnije, veoma brzo potroše bonus koji im je dat. Ostaje im na kraju mala količina energije, tek toliko da vegetiraju, ili umiru mladi. Oni koji ostanu u životu sa malom količinom vitalne energije, u duši su zapravo mrtvi. Nemaju volje za životom, a ipak žive čekajući u stvari smrt. Količina lične energije jasno se vidi u čovekovim očima.

Ono što odlikuje mladost je energija koja vrca unaokolo. Težnja da se život proživi što više, sakupljanje iskustava, jer svest je stvorena upravo zbog sticanja iskustava, radi obogaćivanja sebe same.
Količina energije koja je data na rodjenju i koja u prvim godinama života služi za rast i uvećavanje fizičkog tela, u mladosti služi za prikupljanje iskustava. Energija u ispoljenju teži da se ostvari u svim formama. Sa pubertetom počinje nagli rast fizičkog tela, a sa postepenim prestankom ispoljenja energije kroz materiju tela, počinje ispoljenje enerije kroz emocije. Zato su mladalačke emocije tako burne. Po završetku puberteta energija kulminira kroz strast, aktivira se njeno seksualno ispoljavanje i to u stvari predstavlja vrhunac nematerijalnog ispoljenja energije. Strast se “materijalizuje” začećem, a onda se ostatak životne energije troši na podizanje podmlatka.
Vitalna – životna energija koristi se za stvaranje materije tela i jednim delom, akumulira se u tkivu. U doba mladosti pojačan priliv energije dovodi do ubrzanog rasta tela i do razbuktavanja emocija, jer se sa pubertetom kanali za dovod energije naglo povećavaju. Često se dešava da je priliv energije veći nego što telo može da ga primi, odnosno, veći je priliv energije, nego što je rast tela. Akumulirana energija tako pritiskom stvara bol, sve dok se ne pretvori u novo tkivo.
Kod odraslog čoveka takodje se vrši regeneracija ćelija organizma, putem energije koja se prima. U slučaju pojačane fizičke aktivnosti pojačan je i priliv energije, radi obavljanja datog posla. Na primer, u slučaju sportskog treninga dolazi do povećanja mase mišića, odnosno tkiva, zbog kontinuirano pojačanog napora. Bol u mišićima koji se javlja na početku napora, nazvan upalom mišića, u stvari predstavlja pritisak energije u tkivu, odnosno pritisak energije koja teži da se materijalizuje tj. pretvori u mišićnu masu. Kao potvrda tome, dodatna aktivnost mišića i pored bola koji se oseća, umanjuje taj isti bol, jer se deo akumulirane energije troši.
Bonus vitalne energije je dat na rodjenju i on je konstantan. Medjutim, pošto čovek ima “energetski kredit”, on mora svake noći da uzme “novu porciju” energije za sledeći dan. Nemoguće je svu količinu energije dobiti odmah, jer tada bi energija postala statična, odnosno pretvorila bi se u materiju.
Pošto postoje “kanali” za dovod energije, moguće je da se putem tih kanala uzme dodatna energija, koja je na neki način slobodna – raspoloživa. Ta energija može se iskoristiti za dodatne aktivnosti. Takodje, veliki deo energije ostaje vezan u traumama, strahovima, ali i prijatnim uspomenama. Restimulacijom tih delova zarobljene energije u emocijama dobija se dodatna energija.

Šta je sa samoubicama, mladim ljudima koji odluče da sebi oduzmu život. Šta je sa njihovom energijom, ako im je data količina energije za recimo sedamdeset godina života?

Niko se ne ubija zbog prevelike aktivnosti fizičkog tela. Emocije troše dobar deo energije, naročito patnja i sva ona skala raspoloženja koja ide uz patnju. Samoubica je svu raspoloživu energiju akumulirao u negativne emocije, odnosno opterećujuće emocije. Ne kaže se uzalud “pod teretom patnje”. Kada bi patnja mogla materijalno da se ispolji, bila bi izuzetno teška, tj. njena specifična težina bila bi mnogo veća od specifične težine bilo koje materije.
Suze, na primer, predstavljaju materijalizovane emocije, jer suze se javljaju kod graničnih ispoljenja emocija, bilo da je u pitanju tuga ili radost. Pri plakanju se troši ogromna količina energije koja je dostigla kritičnu tačku i materijalizovala se kroz tečnost. Posle plakanja sledi olakšanje.

Šta je sa mojom vitalnom energijom, obzirom da je imam u ogromnoj količini?

Za Eliksirom mladosti počela si da tragaš pre desetak godina. Seti se, to je bilo onda kada si shvatila da si mrtva, a imala si tek 26 godina. Tada se nešto u tebi pobunilo, želja za životom potisnuta na rub svesti. Od tada si počela da širiš kanale za prijem energije, a ulaskom u praksu metafizike ti kanali postali su još prohodniji. Otuda “višak energije” kako kažeš. Ti nemaš višak energije, imaš je onoliko koliko ti treba i koliko je želiš. “Višak” koji osećaš je zapravo pritisak, jer uzimaš više nego što tvoj energetski omotač može da primi. Širenjem Astralnog tela taj pritisak se malo smanjuje, ali ma koliko širila svoju Auru, ti ulivaš još energije i proces ide u beskonačno.

A osećaj od sinoć? Zašto mi se svest sužava u tačku?

Ulaziš u sfere Nesaznajnog, otvorila si svest...
Po tvom savetu.
U redu, po mom savetu. Otvorila si svest i prevelika količina energija uliva se u nju. Budna svest je slaba da odoli tom naletu i sužava se, pomerajući se, potisnuta Primarnom energijom. Ta primarna energija teži da se ispolji. Prvi stepen ispoljenja energije su emocije, zatim zvuk ili vibracija zatim reč kao oblik (slika) zvuka pa tek za tim materija.
Kada se Primarna energija ulije u svest čoveka, ona traži model ispoljenja. Pošto je seksualna energija najjača energija u čoveku, Primarna energija se preliva i ispoljava kroz nju, kao kroz prvi ventil. Svesni prijem Primarne energije zato dovodi do ekstatičnog stanja svesti u seksualnom vidu ili, ako nema seksualne aktivnosti, do stanja visoke inspiracije. Inspiracija i jeste kontakt sa Primarnom energijom, koja po svojoj prirodi želi da se ispolji.

Znači magična reč za transformaciju primarne energije može da bude reč: Inspiracija.

Upravo tako. Kada si već otvorila svoju svest za prijem energije, tada zamisli formu u koju se inspiracija ispoljava i pretoči energiju u tu formu. A zatim poveži inspiraciju i stvaranje, pa poveži stvaranje i realizaciju. Ne zaboravi realizaciju, jer ako ne prizemljiš energiju u odredjenu formu, već sve ostaviš na misaonom planu obogatićeš Mentalni i Astralni plan i postaćeš veoma maštovita, ali bez rezultata.

Rešena je moja dugogodišnja enigma! Ja sam znala da treba da nadjem formu za ispoljenje, ali sam znanje koristila pogrešno, formu sam pokušavala da dam kroz imenovanje osećaja.

Da, ali ko je još imao koristi od “sedenja na mravinjaku” ili “vulkana pred erupcijom”? Sad konačno znaš da ono što uzmeš moraš da ispoljiš. To je univerzalni zakon. Obični ljudi energiju materijalizuju u patnju. Oni uzvišeni materijalizuju je kroz inspiraciju i delo umetničkog stvaranja. Iskoristi gravitaciju energije, koja je Kosmički zakon i stvaraj, materijalizuj na bilo koji način, jer primarna energija tome i služi – da se ostvari, da se ispolji.
Žene imaju mnogo veći energetski rezervoar nego muškarci, jer njihova uloga je da radjaju novu materiju – nove ljude. Žene su bile mnogo srećnije dok su svoj reproduktivni ciklus obavljale do kraja, radjajući decu sve do klimakterijuma. Civilizacijskim promenama u svesti čovečanstva, žene su smanjile broj radjanja ali nisu mogle da smanje energetski rezervoar, a onda se energija materijalizuje kroz patnju, a zatim kroz bolest. Zato muškarci mnogo manje pate i u proseku su zdraviji od žena. Energija MORA da se materijalizuje i ona to čini mimo čovekove volje.

Mislila sam da nemam mnogo pitanja, a ipak se setim ponečeg. Ipak ću još uvek ostati kod teme “Energetsko ispoljenje – čovek”. Kakav je tok energije medju ljudima, jer sva komunikacija se obavlja preko energetskih talasa. Naročito me interesuje cirkulacija energije medju polovima muškarac – žena?

Energija je u večitom kretanju, odnosno u neprekidnom ispoljavanju. Za vreme sna čovek uzima odredjenu količinu Primarne energije, koja mu je potrebna za dnevne aktivnosti tela i svesti. Otprilike polovina primljene energije koristi se za rast i regeneraciju materije, te očuvanje životnih funkcija, a druga polovina data je svesti i njenom ispoljenju. Ljudi su okruženi energetskim omotačem i neprekidno emituju energiju oko sebe. Primarna energija je prošla kroz filter svesti – ali pazi – ne kroz filter razuma, razum je samo jedna od manifestacija svesti, već kroz Čistu svest koja obuhvata svesni i nesvesni, odnosno emotivni i intelektualni deo, da uprostimo analizu. Kao što rekoh, Primarna energija prolazi kroz filter celokupne svesti i već je modifikovana ličnom notom osobe kroz koju se ispoljava. Lična energija je ono što zrači oko čoveka i preko koje čovek saznaje i upoznaje okolinu. Možeš čak vizuelno da predstaviš sebi kako energetski zrak “opipava” okolinu, slično hobotnici.
Pri prvom susretu dve osobe, čije se energije ne uklapaju i dopunjuju medjusobno, veoma oprezno “opipavaju” onu drugu osobu ispitujući joj “kvalitet” energije. Otuda zbunjenost i stidljivost pri prvom susretu.

Zašto se energije ne uklapaju uvek kada sve potiču od iste, primarne energije?

Svako ima svoju ličnu notu. Sazvučje dve note može biti harmonično i neharmonično, baš kao u muzici. Dve osobe koje imaju istovetnu notu istovetno i zvuče, naravno samo u slučaju čistih osoba, energetski – svesno čistih osoba ili da uprostimo, čista je ona osoba koja JESTE, ona koja je svesna sebe i svoje unutrašnje volje, odnosno unutrašnje ličnosti.
Sazvučje dve istovetne note, odnosno osobe, daje vrhunski sklad. One obično imaju ista ili slična razmišljanja ukus i tome slično. I privlačenje dve takve osobe, bez obzira na pol, daje čvrst emotivni odnos, baziran na dubokom prijateljstvu. Komunikacija izmedju njih, bazirana na razmeni energije, je čista i jasna i takve osobe veoma često uspostavljaju telepatski kontakt medju sobom. Razumevanje je apsolutno, konflikti su retki, čak i u slučaju da se mišljenja o nečemu razlikuju.
Dve note mogu da se uklapaju, slično terci u muzici i takve dve osobe mogu da funkcionišu zajedno, ali i ne moraju. Nema one neodoljive privlačnosti i unutrašnje potrebe za društvom te druge osobe. One nemaju potrebu jedna za drugom, ali kada su zajedno dobro se osećaju. Medjutim, mogu da opstanu zajedno samo ako shvate sopstvenu različitost i poštuju različitost onog drugog.

Ja bih rekla da je mnogo upravo takvih medjuljudskih odnosa gde dve osobe daju sazvučje, iako se razlikuju medju sobom, a život upropašćuju trudom da zvuče istovetno.

Upravo tako. I treća varijanta je kakofonija, gde se osobe apsolutno odbijaju. Paradoksalno je, ali ovo je najčistiji odnos. Susret dve osobe koje se nikako ne uklapaju daje obostranu antipatiju i takve osobe se trude da izbegnu prisustvo one druge. Tu je odnos čist i nema konflikta. Konflikt se javlja najčešće kod istovetnih osoba. Zvuči paradoksalno, ali vratimo se na energetski čiste osobe, one osobe koja je svesna sopstvenosti.
Čista volja je retko gde prisutna u apsolutnom vidu, jer uticaj vaspitanja i okoline čini da se čista volja pod uticajem razuma potisne u stranu. Razum je orudje svesti i kao što razumom od malih nogu potiskujete čistu volju u stranu, tako se razumom dolazi do volje u periodu formiranja ličnosti, tačnije civilizacijske ličnosti. Psiholozi su ovu ličnost nazvali “persona”.
Da bi osoba “X” dosla do čiste svesti, potrebno je da razumom odstrani naučene osobine i naučeno razmišljanje i tek tada može da BUDE. Proces vaspitanja je veoma bolan, ali deca ga se jedva sećaju, jer razum je sav usmeren na kreiranje zadovoljavajuće ličnosti, a te “kreacije” skladište se u navike, a ne u sećanja, jer navike imaju, veći značaj u svesti. Proces očišćenja ide u kontra smeru, ali je opet bolan.

Može li to bez bola?

U slučaju civilizovanog čoveka ne može. Tačnije, kada decu ne bi vaspitavali već ih jednostavno pustili da se ispolje, ne bi imalo potrebe za kasnijim čišćenjem svesti. Ovako se vraćate istim putem nazad. I pošto je to bio put bola i povratak je bolan.
Uprljana razumska svest teško može da sagleda sebe u čistom vidu. Uprljana naučenim, naučila je laž o sebi i samim tim i sebe vidi lažno. Poznato je da prosečan čovek ima dobro mišljenje o sebi, a loše o drugima. Čista svest vidi čisto i sebe i oko sebe. Medjutim, izuzetno mali broj ljudi na zemlji ima apsolutno čistu svest. Svest ljudi razlikuje se samo u stepenu čistoće. Figurativno rečeno, Čista svest je kao zlato, a ljudi predstavljaju zlatnu rudu. Zlata ima u tragovima negde više negde manje.

Čista svest daje onu unutrašnju notu o kojoj smo govorili maločas.
Razumska svest pak, daje Sekundarnu notu, a upravo ona čini vidljivi deo ličnosti izgradjen vaspitanjem. I dok je Lična nota ono što čovek suštinski jeste, Sekundarna nota je ono što je postao. Prvi utisak koji se o čoveku stvara je utisak pod uticajem Sekundarne note. Sekundarna nota je na prvi pogled Primarna nota, jer prilikom opisivanja neke ličnosti opisuje se njeno mišljenje i ponašanje, a upravo to sačinjava Sekundarnu notu. Ona je prilično stalna i uslovljena je navikama, odnosno vaspitanjem, medjutim voljom se može promeniti. Sve ono što misliš o sebi, pod uticajem razuma, sadržano je u Sekundarnoj noti, stoga je moguća njena promena.

Kako?

Sekundarna nota je modifikacija lične note. Spoznajom odredjenog dela ličnosti koji je društveno ili lično neprihvatljiv, moguća je njegova promena. Čovek obično formira odredjeni šablon osobine ili ličnosti kakav bi želeo da bude i dugotrajnim ulaganjem energije u njega, šablon počinje da deluje kao sastavni deo ličnosti. Tipičan primer za to je formiranje ličnosti u pubertetu, kada adolescent počne da imitira svog idola i vremenom zaista poprimi, ne samo osobine koje mu se dopadaju, već i gestove i mimiku. U periodu izgradjivanja Sekundarne note ponašanje izgleda vestačko onima koji proces posmatraju sa strane, što on zaista i jeste, ali vremenom se savršeno uklopi u model željene ličnosti. Problem je u tome što se osoba tom prilikom udaljava od sopstvene suštine, odnosno od Lične note.
Vratimo se konfliktima. Rekli smo da se najčešće javljaju kod istovetnih nota. Čista svest, makar prisutna u neznatnom tragu, prepoznaje istovetnu notu u drugoj osobi ali takodje oseća i uprljanost one druge osobe. Zato dolazi do pobune. Pošto svoju svest posmatra i procenjuje kroz razumsku svest, ne može sebi da prizna sopstvenu uprljanost, jer time ruši kompletnu konstrukciju ličnosti. Ali jako želi da se Čista svest ispolji u apsolutnom vidu i to kod one druge osobe. Najčešće se kod drugih ljudi vidi ono što ne volimo kod sebe i otuda konflikt. Toliko o svesti.

Dobro, to je u redu, ali šta se dešava sa onim ostatkom čovečanstva koje svet posmatra kroz prizmu razumske svesti?

Oni pate.

A razmena energije? Ne bih rekla da energija traži dozvolu za razmenu, jer da je tako ljudi bi veoma retko komunicirali medjusobno.
Energija ne traži dozvolu da se ispoljava, jer je to njena primarna suština. Ljudi komuniciraju medjusobno, čime vrše energetsku razmenu, a iz te razmene nastaje čitava skala medjuljudskih odnosa.
Čovek dobija dovoljnu količinu energije za svoje ispoljenje, a interna preraspodela je donekle prepuštena njegovoj volji. Neko će energiju koja pripada svesti potrošiti na kreativnost i stvaranje i to je najpozitivniji vid utroška. Dalje, energija svesti može da se utroši na fizičko ispoljenje, bilo kroz rad ili jednostavno fizičke aktivnosti tela koje nisu regeneracija, na sportske aktivnosti recimo, jer već takvo ispoljenje je čin svesti, odnosno čin volje. Energija svesti takodje može da se upotrebi za pamćenje ili maštanje, a najgori i nažalost najčešći vid akumuliranja je kroz nezadovoljstvo, patnju, strahove ili bolest. Već smo govorili o specifičnoj težini patnje i bolesti kao energetskoj neravnoteži.
Energija svesti je raspoloživa u svakom trenutku i spremna na ispoljenje. Energija svesti čini onaj energetski omotač pomoću kojega se ljudi medjusobno prepoznaju, bilo da prepoznaju unutrašnju notu druge osobe sa kojom se tek upoznaju, ili da prepoznaju poznatu energiju poznate osobe.
Oni ljudi koji su akumulirali preveliku količinu energije u patnju, svoju raspoloživu energiju obično i dalje ulažu u patnju. Nedostatak lične energije, energije svesti, osećaju kao nedostatak životne energije, što je tačno, pa pokušavaju da je uzmu po svaku cenu od drugih osoba u svojoj okolini. Takve osobe su “energetski vampiri” i malo ko se u njihovom prisustvu oseća dobro. Ovde više nisu u pitanju lične note, takve osobe odbijaju već samim svojim prisustvom. Jedini mogući zadovoljavajući kontakt je susret izmedju dva energetska vampira i to kada udruže sopstvenu raspoloživu energiju, radi očuvanja patnje. Slikovit primer su čekaonice ambulanti.

Lična Rekonekcija - dobrobiti aktivacije DNK

Dobrobiti aktivacije DNK

Pregled potencijalne dobrobiti koja proizlazi iz aktivacije DNK dat je u daljnjem tekstu. Različite osobe različito doživljavaju aktivacije, ali je činjenica da su hiljade ljudi doživeli pozitivne, stalne i velike promene koje se mogu ponoviti.
Već tokom same aktivacije dolazi do spontanih isceljenja, a odnose se ponajviše na akutne fizičke i emocionalne poremećaje. Sve ukazuje na to da aktivacija DNK deluje na fizičko telo pomažući mu da se preusmeri zdravijem načinu života. Iz izveštaja i svedočenja ljudi koji su prošli aktivaciju, vidi se da dolazi do značajne detoksifikacije na oba nivoa - fizičkom i emocionalnom.
Radi se o važnom procesu čišćenja koji počinje s aktivacijom a traje nekoliko nedelja, a periodično i nekoliko godina sve dok ne bude okončan.

Aktivacija ubrzava psihološku budnost i potiče suptilne promene. Rezultati pokazuju da su pojedinci smireniji te se stoga bolje usmeravaju u svakodnevnom životu i lakše nalaze smislenu svrhu svoga života.

Iako se čini da se većina izveštaja odnosi na pozitivne promene fizičkog stanja, ipak su značajnije one koje se odnose na oslobađanje osećaja, intelektualnu bistrinu i poboljšanje međuljudskih odnosa. Ono što doista fascinira je jedan aspekt aktivacije DNK koji se odnosi na brzinu njenoga delovanja; aktivacija je gotovo automatska!

Aktivacije DNK zaista pridonose jasnijoj orijentaciji u životu i ličnoj sudbini! Ubrzavaju ovladavanje sobom i otvaraju vrata uvidima,o tome, KO ste vi, ustvari! Na ovoj ste planeti kako biste osećali, stvarali i delili s drugima. Veliki je izazov hrabro pogledati u sebe, otkriti unutrašnje prepreke na putu, a zatim ih otklanjati. Samospoznaja je ključ vaše slobode. A aktivacije DNK idu u srž tih istina o sebi.
Ukratko,sažimamo ono što su hiljade ljudi izvestili. Radi se o postojanim i pozitivnim promenama sažetima u četiri glavne kategorije:

Telesne

• Telo se čisti
• Kosa i nokti brže rastu
• Osoba se oseća i izgleda mlađe
• Raste nivo energije
• Sanjaju se jasnovidni snovi
• Rada se želja za boljom prehranom
• Povećava se komunikacija unutar tela
• Raste potreba da pijete svežu vodu
• Dolazi do sposobnosti bržeg samoisceljivanja tela

Psihološke i emocionalne

• Povećano samopouzdanje
• Povišena moć percepcije
• Istančani osećaj prepoznavanja istine
• Precizna upotreba jezika
• Manje stresa i briga
• Oštrije pamćenje i brže manifestovanje željenog
• Obnovljen osećaj kompetentnosti

Vaše veze i odnosi

• Lakše i brže prihvatanje i deljenje novih osećaja
• Otpuštanje proživljenih i potisnutih sadržaja
• Bistrije sagledavanje značenja neke veze
• Otkrivanje dublje veze s drugima
• Privlačenje »srodnih duša i članova duhovne porodice«

Samootkrivanje

• Automatska sposobnost suočavanja sa istinom o sebi
• Pronalaženje smislenih i jasnih odgovora na životne izazove
• Transformisanje neizvesnosti u izvesnost i istinu
• Sposobnost koncentracije na ovde i sada

Dugoročne dobrobiti o kojima su primljeni izveštaji:

• Oslobađanje duboko potisnutog emocionalnog stresa
• Oslobađanje od oklevanja, sumnji i strahova
• Neodoljiva potreba za fizičkim i emocionalnim čišćenjem
• Očiglednije traženje i nastojanje da se sledi lični sveti put
• Bolje razumevanje svrhe života
• Jasnija slika o sopstvenoj jedinstvenosti
• Ostvarenje ljubavi prema sebi i samopouzdanje
• Razumevanje činjenice da nam Svemir ogleda naše probleme kako bismo ih identifikovali i eliminisali
• Svest o vremenima koja se menjaju i uslovima u kojima živimo.

Aktivacije DNK deluju poput katalizatora koji potiče ćeliju da se vrati u čistije i zdravije stanje, što vodi zdravijem i srećnijem telu. Proces čišćenja ćelije počinje eliminacijom stresa,nakupljenog kroz godine i godine života. Stres i emocionalne krhotine obično čine najveći deo otpada, ali se taj otpad aktivacijom lako eliminiše i čisti iz tela.Proces čišćenja i eliminacije teče automatski dalje nakon aktivacije DNK.
Kad govorimo o zdravlju i podmlađivanju, sve više je pouzdanih informacija koje ukazuju na to da izreka »um vlada materijom« počinje u trenutku kad DNK dobije uputstvo da nešto obavi.


Dr. Deepak Chopra, autor nekoliko svetskih bestselera, posvetio je u svojoj knjizi »Ageless Body, Timeless Mind« čitavo poglavlje »DNK i sudbina« objašnjavanju mogućnosti toga da na »svesnost« utiču neki hormoni unutar molekularnih procesa DNK. U daljnjem tekstu tvrdio je: »Na svakom je pojedincu odgovornost za promenu svesti.«

Najviši oblik inteligencije podrazumeva sposobnost komunikacije.Kad komuniciramo prisiljeni smo biti svesni svoje namere.

A kad svoju nameru podignemo do najviših vrhunaca znanja, počinje proces stvaranja. Namera je najviši oblik stvaranja.

Namera iz srca je vera na delu. Ključ života je u našoj sposobnosti,da se služimo svojom namerom pa tako utičemo na promenu u sebi.